Medijacija

Robert Creo je medijator, arbitar i edukator. Profesor je na Pravnom fakultetu 

Duquesne Univerziteta u Pitsburgu u Pensilvaniji, Gostujući je profesor na Fakultetu Univerziteta Karlo Amore, na kome edukuje medijatore u Italiji. Učestvovao je u najkompleksnijim slučajevima medijacije, u biznis transakcijama uključujući one sa višemilionskim iznosima. Bio je i član Etičkog komiteta Senata, Sjedinjenih Država Amerike, Kancelarija za praksu fer zapošljavanja od 1992. do 1997.g.

Izmedju ostalog bio je osnivač i prvi predsednik Medjunarodne Akademije medijatora (IAM) od 1996. do 1999. g. Godine 2005. i 2006. je od “Filadelfijskog magazina” proglašen za “Super pravnika” u Pensilvaniji. Uvršten je u 500 vodećih advokata i arbitara u Americi (Lawdragon) u 2006

E magazin : Možete li nam reći nešto o vašim trenutnim aktivnostima na polju medijacije ?

R.Creo : Na mojoj web strani na adresi www.rcreo.com, koja se dnevno ažurira, mogu se pronaći informacije o mojim aktivnostima. Inače ja učestvujem godišnje, u više od sto medijacija, od čega je najveći deo iz parnica u Pensilvaniji ali i na federalnom sudu SAD. Veliki broj od tih slučajeva je iz tužbi za naknadu štete usled katastrofalnih dogadjaja i elementarnih nepogoda, uključujući kao nastalu posledicu i smrt, trajnu nesposobnost i gubitak delova tela. Te tužbe proističu iz loše medicinske prakse, tvrdnji o neispravnosti proizvoda i saobraćajnih nezgoda. Takodje postoji i znatan broj slučajeva iz komercijalnih transakcija uključujući one iz gradjevinarstva i industrijskog snabdevanja korišćenog u izgradnji. Ja radim i medijacije usled povrede ugovora o poslovnim transakcijama, izmedju kompanija. Druga oblast moje medijacijske prakse je u areni zapošljavanja, odnosno radnih odnosa. Radnici imaju mnoga prava i lepezu različitih foruma za utuženje, usmereno protiv nefer tretmana na radnom mestu. Mnogi radnici su uključeni u sistem brzog rešavanja konflikata na radnom mestu, što je uobičajeno u SAD.

E magazin : Kako se inicira proces poslovne medijacije u sjedinjenim državama i kako se okončava ?

R.Creo : Većina federalnih sudova ima neke oblike medijacijskih programa, u kojima svi ili neki od slučajeva dospevaju do medijatora u odredjenom trenutku u parničnom postupku. Mnogi državni sudovi, kao na Floridi, imaju mandatnu medijaciju u sporovima iz poslovnih odnosa. Advokatske kancelarije i kompanijski zastupnici su edukovani i upoznati sa prednostima medijacije i rado pristaju na prosledjivanje sporova na postupak medijacije. Mnogi od poslovnih ugovora imaju i klauzule o rešavanju spora, u kojima je navedeno da će medijacija biti prva ili druga adresa u rešavanju nastalog spora. Sa druge strane mnogi od tih ugovora preporučuju i arbitražu kao način rešenja spora. Odredjene kancelarije su kreirale ARS ( alternativno rešavanje sporova) odseke ili su preimenovale svoja parnična odeljenja u parnična i ARS odeljenja.

Tipičan početak procesa se sastoji u prosledjivanju liste, sukobljenim stranama, sa imenima raspoloživih medijatora. U nekim situacijama organizacija koja pruža usluge medijacije administrira slučaj. Najveći privatni pružaoci usluga medijacije u SAD su Američka arbitražna asocijacija (AAA, www.adr.org), Medjunarodni institut za prevenciju konflikata i Institut za rešavanje (CPR, www.cpradr.org), JAMS ( www.jamsadr.com) i Nacionalni arbitražni forum (NAF, www.arb_forum.com).

Advokati moraju da se odluče da telefonski ili u drugačijoj formi obave intervju o preporučivanju postupka medijacije i medijatora, a radi pravilnog izbora klijenata u vezi poslovnog spora. U praksi ima dovoljno vremena da klijenti pronadju medijatora i komedijatora za kompleksne sporove, naročito u oblastima gde je potrebno odredjeno ekspertsko znanje iz tehničkih ili naučnih oblasti.

E magazin : Koji je približan broj rešenih sporova iz poslovnih odnosa na medijaciji godišnje u SAD ? I zašto je to tako ?

R.Creo : Hiljade poslovnih sporova je u postupku medijacije svakodnevno. Moja lična procena je da se oko 1.000.000 sporova iz komercijalnih odnosa reši svake godine putem procesa medijacije. Broj gradjanskih parnica značajno opada, može se reći da se radi o cifri od 1 do 2 %, od svih tužbi u saveznim državama i na federalnom sudu, svake godine. Mnogi ugovori imaju klauzule o primeni medijacije pre preduzimanja bilo kakve pravne akcije.

E magazin : Koliko se vremena i novca uštedi u poslovnim sporovima rešenim na medijaciji u poredjenju sa klasičnim parnicama ?

R.Creo : Kompleksne komercijalne parnice mogu rezultirati u milionskim iznosima dolara, naravno to se odnosi na troškove zastupanja u sporu, za obe strane. Uobičajeno je da u sporovima iz jednostavnijih ugovora troškovi zastupanja budu do 100.000 dolara. U slučajevima kada se parničari opredele za samo po jednog zastupnika na svakoj strani, to će ih koštati po nekoliko hiljada dolara za svaki dan na sudjenju. Kada imamo situaciju sa više strana u sporu, uobičajeno je da sudski dan može da košta do 10.000 dolara. Ako se koriste i eksperti, kao veštaci, troškovi njihovog učešća su obično po 5000 dolara za svaki parnični dan. U svakom slučaju klijenti se mogu parničiti, bez bitnog nesporazuma izmedju njih, ali to će ih koštati. Ipak većina parnica sa učešćem porote su procesi „izgubljenog vremena“. Većina klijenata nema vremena koje bi provodila na ročištima, jer im je posao koji obavljaju značajniji.

E magazin : Da li ste upoznati sa razvojem medijacije u Srbiji ? Da li znate da je u Srbiji usvojen prvi Zakon o medijaciji kojim se predvidja primena medijacije u mnogim vrstama sporova ?

R.Creo : Bio sam u poseti Srbiji u martu 2005.godine kao stariji Fulbrajtov specijalista u ime Ministarstva inostranih poslova sjedinjenih država. Bio sam ugošćen od strane Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Tada sam držao predavanja u Kragujevcu, sudijama i advokatima. Jedno od tih predavanja je na mom sajtu na www.rcreo.com/pg9.cfm. Inače sam upoznat sa razvojem medijacije u Srbiji.

E magazin : Iz vašeg iskustva, koliko vremena je potrebno da medijacija bude u potpunosti prihvaćena i korišćena u Srbiji ?

R.Creo : Potrebne su godine za svaku značajnu promenu, da bi bila potpuno integrisana u pravni i društveni sistem. Potrebno je da opšta i pravna kultura prihvate upotrebu novih alata. Ljudi će se adaptirati, ali je potrebno vodjstvo od grupa advokata, sudija i menadžera fokusiranih na opšti cilj, izmenu načina rešavanja sporova.

E magazin : Ako bi neko želeo da bude poslovni medijator u sjedinjenim državama, koje bi mu kvalifikacije bile potrebne ?

R.Creo : Ne postoji formalno predvidjena struka, koju neko mora imati, da bi mogao biti medijator, uključujući pravnike, psihologe, inžinjere i druge profesije. Potrebno je dospeti na listu u sudu ili u drugoj organizaciji koja pruža usluge ARS. Mnogi poslovni medijatori imaju pravničku karijeru. Zapravo svi poslovni medijatori moraju imati trening kurs u trajanju od 40 sati, kao i prisustvo na brojnim edukacijama svake godine. Organizacija poslovnih medijatora postoji pod imenom Medjunarodna akademija za medijatore (IAM, www.iamed.org) čiji sam ja osnivač i predsednik.

Postoje i sudije koje sprovode medijaciju u sudnicama, iz slučajeva svojih kolega, izbor medijatora je na principu slobodnog tržišta, kada se po pravilu dešava da strane u poslovnom sporu, angažuju ljude iz privatnog ARS sektora.

E magazin : Konačno, šta je neophodno nekome da bi postao uspešan poslovni medijator ?

R.Creo : Iskustvo praćeno učešćem u medijaciji i uspešno rešavanje slučajeva je ključ za kvalifikovanje bilo kog poslovnog medijatora. Da bi postao uspešan poslovni medijator, medijator mora početi rad pored uspešnog poslovnog medijatora. Moj lični trening počeo je kao osamnaestomesečna praksa kod arbitra iz radnih odnosa Semjuela Krimzlija početkom 1979.g. Tokom tog vremena bio sam prisutan na svim njegovim arbitražama, na taj način što sam ih slušao i pripremao inicijalne skice svih njegovih mišljenja. Takodje sam pravio skice za druge poznate arbitre. Vremenom moj mentor je počeo da prenosi na mene vodjenje arbitraže. Takav model rada bio je dominantan za arbitre iz radnih odnosa više od pedeset godina, a to je istovremeno bila i izuzetna prilika za poslovne medijatore da prikupe praktična iskustva. Počev od septembra 2005.g. kreirao sam Društvo za rešavanje sporova, u kome sam mentor početnicima bez prakse. Kasandra J. Džordž je bila izabrana da bude svečano uvedena u Društvo za rešavanje sporova. Džordž je završila svoj B.A. 2001.g. na Komunikacijama, a svoj J.D. 2005.g. na Univerzitetu Pensilvanija. Provela je dvanaest meseci radeći samnom da bi stekla pravo svetsko iskustvo. Prisustvovala je mnogim medijacijama i arbitražama, slušajući i gledajući, različite veštine i tehnike koje ja upotrebljavam. Bila je u interakciji sa klijentima i drugim učesnicima na ARS polju. Takodje je beležila mišljenja arbitara i ostalih poznatih ličnosti iz oblasti, kako bi se upoznala sa različitim ARS stilovima. Kako su se moje tekuće aktivnosti menjale i pojavljivale nove mogućnosti, njena uloga se otvarala.

Kada postanete poslovni medijator, vaša potencijalna zarada će varirati. Zarada nije uvek adekvatna vašem iskustvu, ali će se konstantno prilagodjavati tržišnim uslovima. Ako bi medijator ima poslovni raspored svaki dan, što nije uobičajeno, njegova zarada bi bila veća u skladu sa brojem plaćenih sati, počev od minimalnih 150 dolara do maksimalnih 750 dolara u kompleksnim slučajevima za sat rada.Moja lična tarifa je istaknuta na mojoj web strani kao javni dokument.

Intervju je ostvaren zahvaljujući Jeleni Arsić, magistru medijacije, koja nam je omogućila kontakt sa svojim profesorom, na čemu joj se zahvaljujemo.

Dragoslav Pantić

Asocijacija medijatora Srbije

www.medijacija.org

email : office@medijacija.org