Kontaktirajte nas na tel: (011) 2432 473, (066) 820 5027, radnim danima 9–15h|centar@medijacija.org

Česta pitanja

||Česta pitanja
Česta pitanja 2018-04-13T11:08:37+01:00

ŠTA JE MEDIJACIJA?

Medijacija je prosec u kome treća nepristrasna strana – medijator pomaže stranama u sukobu da komuniciraju,pregovaraju i osnažuje njihovo dobrovoljno odlučivanje o predmetu sukoba i kao finale razrešavanje sukoba.

Medijacija se koristi za razrešavanje različitih vrsta konflikata u različitim okvirima, ima različite svrhe, pruža prilike stranama u sukobu  da odrede i razjasne probleme, razumeju različite perspektive, identifikuju interese, istraže i procene moguća rešenja i, ako žele, postignu uzajamno zadovoljavajući sporazum. dalje…

KAKO POKRENUTI MEDIJACIJU?

Ukoliko se medijacija pokreće pre sudskog postupka, stranka koja se odluči na ovu opciju obraća se medijatoru, preko Centra ili neke druge organizacije ili na njegovu ličnu adresu, ukoliko nije pristupio ni jednoj organizaciji. Medijator kada primi inicijativu od jedne stranke poziva drugu i obaveštava da je inicirana medijacija, šte je medijacija, šalje joj kratke informacije o medijaciji u pisanoj formi ili odmah zakazuje sastanak u zavisnosti od odgovora koji se dobije od protivne strane.

Ukoliko je već pokrenut  sudski postupak i iz njega se ide na medijaciju, onda najčešće sudija informiše stranke o mogućnosti da spor reše kroz medijaciju, ali nema pravo da usmerava stranke u određene Centre ili prema određenim medijatorima. Međutim mora da ih informise da sud ima sporazum o saradnji sa takozvanim “eksternim organizacijama” kod kojih će se obavljati  medijacija, a to su ili inokosni medijatori ili Centri za medijaciju. U svakom slučaju, sudeći sudija treba da bude precizan i određen, ne bi trebalo da ostavi strankama nedorečeno pitanje izbora medijatora i da ih samo uputi na spisak medijatora pri Ministarstvu pravde, već da im da precizne podatke u vezi sa izborom medijatora.

KAKO AFIRMISATI MEDIJACIJU I ANIMIRATI GRAĐANE DA SE ODLUČUJU ZA MEDIJACIJU?

Medijacija je alternativa sudskom postupku, koja je efikasnija, jeftinija, uz poštovanje interesa i potreba strana, obezbeđuje poboljšanje njihovog međusobnog odnosa.

Poznato je da se medijacija može sprovoditi pre pokretanja sudskog postupka i u toku sudskog postupka. Posle uspešne medijacije stranke ostaju u dobrim odnosima, posle sudskog postupka jedna strana pobedjuje druga gubi i njihovi odnosi su najčešće trajno poremećeni.

Moguće je afirmisati medijaciju sa više aspekata podjednako značajnih i to:

  • kroz medije,
  • podršku rada medijatora i njihovih centara,
  • poboljšanjem saradnje sudova sa medijatorima i njihovim centrima, kao i informisanjem stranaka od strane suda o mogućem rešavanju sudskog spora kroz medijaciju.

KAKO ANIMIRATI SUDOVE DA DOPRINESU RAZVOJU MEDIJACIJE?

Sudovi mogu dati veliki doprinos uspostavljanju i razvoju medijacije, time što bi se angažovali da objasne strankama i njihovim punomoćnicima šta je medijacija i koje su njene prednosti, odnosno šta se njome dobija. Na ovaj način stranka će pozitivno vrednovati aktivnost sudećeg sudije i biti mu zahvalna što je odvojio vreme da bi im pravilno i posvećeno pbjasnio sve što je potrebno o medijaciji, a neće zaključiti da sudeći sudija želi da se “otarasi” njegovog predmeta i da ga usmeri u neki nov, neizvestan postupak.

Potrebne su  edukacije za građane i za sudije,  kako bi se u  ceo ovaj postupak uključili na kvalitetan i konstruktivan način.

DA LI ZASTATI SA PARNIČNIM POSTUPKOM?

Smatramo da je mnogo racionalnije da se iskoristi vreme između dve rasprave, koje se najčešće odlažu na po nekoliko meseci, i da se u tom period pokuša sa medijacijom.

Time stranke ne gube u ritmu suđenja i ukoliko mediajcija ne uspe sačekaće sledeću zakazanu raspravu.

U slučaju da se sa parničnim postupkom  zastaje, a  da medijacija ne uspe, stranke bi tražile nastavak postupka, pa bi se tek onda određivao termin sledeće rasprave i izgubilo bi se nekoliko meseci.

Naš predlog je da se i ovde ispoštuje princip dobrovoljnosti i da se stranke izjasne da li predlažu zastoj ili ne, tako da odredba o zastoju bude predviđena kao mogućnost, a ne obaveza.

TROŠKOVI ZA MEDIJACIJU?

Kod troškova se mora naći pravična ravnoteža.

Njihova visina mora da bude podsticajna za sve i to: za stranke,  za njihove punomoćnike i za medijatora.

Za stranke troškovi ne  smeju biti previsoki, da bi se one odlučile da idu u taj postupak, a sve u nadi da će se postupak u medijaciji brže okončati i na taj način nadomestiti troškovi dati za medijaciju.

Za medijatora moraju da budu stimulativni da bi imao interesa da se bavi ovim poslom, i za advokate moraju da budu stimulativni da bi i oni rado učestvovali u tom postupku.

U rešavanju ovog probelema bilo bi dobro razmotriti mogućnost  neke vrste “subvencija” da bi za stranke medijacija bila besplatna ili sa malom nadoknadom, a da medijatori dobiju adekvatnu nadoknadu za svoj trud, jer je profesija medijatora vrlo zahtevna i delikatna.

KAKO DA SPORAZUM POSTANE IZVRŠNA ISPRAVA?

Neophodno usaglasiti praksu, a eventualno i pozitivno pravnu regulativu ovog pitanja. Zakon o posredovanju je dao rešenje koje u sadašnjem sistemu javnih beležnika nije u potpunosti prihvatljivo. Odredbom člana 27. Zakona o posredovanju je predviđeno da će sporazum postignut u medijaciji dobiti svojstvo izvršne isprave, ako potpisi stranaka i medijatora budu overeni od suda ili javnog beležnika. Sud više ne overava potpise, a javni beležnici takođe neće da overe potpise, jer da bi isprava koja se overava kod njih imla status izvršne isprave, mora biti  sastavljena u formi javnobeležničkog zapisa, što iziskuje vreme i dodatne troškove, zbog čega stranke mogu da odustanu od sporazuma. Pri tom, Zakon o izvršenju i obezbeđenju u članu 41. jasno definiše da se izvršnom ispravom smatra i: 7) sporazum o rešavanju spora putem posredovanja, koji ispunjava uslove određene zakonom kojim se uređuje posredovanje u rešavanju sporova. Imajući u vidu Direktivu Evropske unije i Preporukama Saveta Evrope, neophodno je naći rešenje koje će biti kompatibilno sa postojećim propisima. Rešenje može biti jednostavno priznanje svojstva izvršne isprave Sporazumu postignutom u medijaciji, koji potpiše medijator i overi svojim pečatom, Zakon o izvršenju i obzbeđenju daje prostora za to.